|
|
Dr Andrija Radenić – Dr Kalman Čehak – Dr Šandor Mesaroš, Radnički pokret u Vojvodini do kraja Prvog svetskog rata (Istorija Saveza komunista Vojvodine, Књига I), Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju, Monografije, knjiga 23, 1984, 639 strana orginalno štampano izdanje Iz teksta1 maj u rodnom selu Andrije Radenića 1898. godineŠirom Banata I Bačke radnici su se pripremali za proslavu Prvog maja I u ovoj burnoj 1898. Godini. Hteli su da ovaj dan iskoriste I za to da još jednom, po ko zna koji put, iskažu svoje duboko neslaganje sa robovskim zakonom I položajem koji im ne garantuje život dostojan radnog čoveka. Te godine su u ovim nastojanjima prednjačili radnici Banata, naročito Kikinde I malog selaBoke. U kikindi je organizovana masovna demonstracija uprkos zabrani U Boki je međutim došlo do krvoprolića na dan Prvog maja. U ovom selu su u toku bile pripreme socijalista četri susedna sela da zajednički proslave praznik rada. Pošto su znali da dozvolu za proslavu neće dobiti pripreme su obavljene u najvećoj tajnosti. Crvene zastave I socijalističke značke nabavljene su ranije. Ipak, sreski načelnik Modoškog sre saznao je d ravu pa se uputio u selo u pratnji žandarmasa namerom da spreči svako okupljanje I proslavu. Masa od 1.500 – 1. 600 ljudi se ipak okupila I pošla u povorci, sa crvenim barjakom na čelu. Žandarmi su joj preprečili put I hteli da otmu crvenu zastavu. Vođa mesnih socijalista Barat je pokušao da spreči otimanje zastave, ali je proboden bajonetom I na licu mesta izdahnuo. Žandarmerijskim plutonom usmrćena su još dva radnika, šestoro teško a devetoro lakše ranjeno. Dr Kalman Čehak strana 339 |
Širom Banata I Bačke radnici su se pripremali za proslavu Prvog maja I u ovoj burnoj 1898. Godini. Hteli su da ovaj dan iskoriste I za to da još jednom, po ko zna koji put, iskažu svoje duboko neslaganje sa robovskim zakonom I položajem koji im ne garantuje život dostojan radnog čoveka.
Te godine su u ovim nastojanjima prednjačili radnici Banata, naročito Kikinde I malog selaBoke. U kikindi je organizovana masovna demonstracija uprkos zabrani
Zapravo, sama činjenica što vlasti nisu dozvolile ni mirnu manifestaciju sa radničkim veseljem, dovela je do demonstracija. Samo trezvenost radnika je sprečila krvavi sukob sa policijom I konjicom, jer bi posledice bile teške zbog velike mase radnika od oko 500 ljudi. Vlasti su se plašile da će doći do sličnih demonstracija I u Kanjiži, Tordi, Kišorosu, ali je tamo dan prošao bez većih uzbuđenja.
U Boki je međutim došlo do krvoprolića na dan Prvog maja. U ovom selu su u toku bile pripreme socijalista četri susedna sela da zajednički proslave praznik rada. Pošto su znali da dozvolu za proslavu neće dobiti pripreme su obavljene u najvećoj tajnosti. Crvene zastave I socijalističke značke nabavljene su ranije. Ipak, sreski načelnik Modoškog sre saznao je d ravu pa se uputio u selo u pratnji žandarmasa namerom da spreči svako okupljanje I proslavu. Masa od 1.500 – 1. 600 ljudi se ipak okupila I pošla u povorci, sa crvenim barjakom na čelu. Žandarmi su joj preprečili put I hteli da otmu crvenu zastavu. Vođa mesnih socijalista Barat je pokušao da spreči otimanje zastave, ali je proboden bajonetom I na licu mesta izdahnuo. Žandarmerijskim plutonom usmrćena su još dva radnika, šestoro teško a devetoro lakše ranjeno.
