Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903–1914, Knjiga I, Sveska 1, 29. maj/11. jun 1903 – 14/27. februar 1904, Priredio Andrija Radenić, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka, Beograd 1991,

Broj strana orginalno štampano izdanje 1004 + /4/.

Iz teksta

*****

65

Poslanstvo Kraljevine Srbije u Turskoj — Carigrad Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije — Beograd

Pov. br. 687. 24. VI/7. VII

Veliki Vezir, koga sam juče posetio, rekao mi je između ostalog kako je on po g. generalu Grujiću isporučio Kraljevskoj Vladi živu želju Visoke Porte, da sa Srbijom održava prijateljske susedske veze. Mi cenimo, u to budite uvereni, reče mi Ferid paša, lojalno držanje Srbije, i izjava vašeg Kralja da se u svojim odnosima sa susednim državama, dakle i sa Turskom, pridržavati tradicija Svoga uzvišenog Roditelja, učinila je u Jildizu najpovoljniji utisak. Zadahnut prijateljskim osećajima naspram Srbije i njenog novog Kralja, Sultan je naredio Feti paši, nastavi Veliki Vezir, da odmah stupi u odnose s Kraljevskom Vladom....

*****

Za pet šest godina, koje sam ja ovde proveo, Poslanstvo je u toliko maha dobijalo slične i još mnogo značajnije izjave, ali to nije ni u koliko smetalo, ni Jildizu ni Porti, da o nama i o našim, i skromnim i pravednim zahtevima ne vode nikakva računa, naprotiv, oni su uvek gledali da zadovolje Sofiju, i to protivno i našim interesima i vlastitim interesima same Turske. Kad god ovde stvari pođu na gore, čim je Porta dovedena u škripac ona odmah postane izdašna u izjavama i obećanjima, koje ona nije nikad ispunjavala, a kojima smo mi na žalost i verovali i pridavali važnost. I danas pred uznemiravajućim glasovima, koji stižu iz Sofije, Porta je otpočela svoju staru i nama i suviše dobro poznatu igru, o njenim prijateljskim izjavama.

J. F. Hristić

Original. AS, MID, PO, 1903, F-III, D-I, I/16, pov. br. 1176, v. pov. br. 1174.

*****

71

Konzulat Kraljevine Srbije — Bitolj

Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije — Beograd

PP№ 406. 25. VI/8. VII

Ni ovaj izveštaj o prilikama u vilajetu svojim utiskom neće ni u koliko biti različit od dosadašnjih mojih izveštaja. Položaj je ovde stalno i nepromenjeno rđav. U nekoliko reči mogu ga obeležiti ovim što ću kazati ovoliko: Turci su ostali Turci; komitski pokret ni u koliko nije umanjen; preplašenost je opšta i u toj meri obuzela duhove da najmanja sitnica izaziva paniku; vojska čini svuda po selima strahovite zulume, koji obično ostaju nekažnjeni; oskudica se svuda oseća; na Reformu pogotovu niko i ne misli a kamo li da na njoj radi; pomisao da će im predstavnici latinskih država ukazati jaču zaštitu od pravoslavnih izazvala je nekoliko ovdašnjih bugaraških porodica da priznadu Uniju, i najzad što se nas naročito tiče: komiti su najzad uspeli ući u Poreč u naša sela. Ovo sve najbolje će utvrditi saopštenja u ovom pismu; njih činim po datumu kako su se događaji dešavali.

*****

9. pr. m. Mahmut, Mustafin sin iz Trebina, ubio je u Brodu (Poreč) Nova Videvića. -----

11. pr. m. pušteno je od uhapšenih bugaraša u Prilepu njih 24 na broju. Važniji, kao Hadži Zdrava i Hadži pop Jovan i dalje su ostali u zatvoru.-----

12. pr. m. nastupila je bila u Prilepu panika. Izazvali su je vojnici Iljave time što su počeli tući trgovce po dućanima kad im ovi nisu hteli prodati svoju stoku po ceni što su oni određivali. Jednog čestitog bakalina, Kostu Dumbani, izbili su na mrtvo tako da je pao onesvešćen. Ču se glas da je čovek ubiven i ceo svet poče bežati kućama; trgovci su ostavili bili svoje dućane otvorene; u divljem bekstvu ozleđeno je mnogo staraca i dece. Čaršija je ceo sahat bila pusta, i, srećom, nigde ne bi bačena puška; inače bi svašta bilo, jer je bašibozuk, naoružan, istrčao na ulicu. Vlasti je muke trebalo dok je povratila mir. U Prilep, da pomenem i to, Turci naoružani dolaze, a Turci dućandžije drže svoje oružje otvoreno po dućanima.

*****

16. pr. m. jedna četa komita ubila je u Čumovu poljaka po imenu Šerifa. Odmah je tamo ispraćena komisija, koja je, tukući seljake, ispitivala stvar. Tu, pred komisijom, pojavi se jedan Turčin koji ima čifluk u Čumovu. Šerif aga, zvani Gola Sablja, veliki zlikovac i jednog svog čifčiju oslovi ovako: „ej bre kuče Stojane (Torev po prezimenu) ti si živeo dobro s Šerifom i znaš ko ga je ubio”. Ovaj mu uplašeno odgovori da ne zna, inače bi i to kazao policiji u Prilepu, kao što joj je on javio i za ubistvo. Turčin nastavi: „ej bre, znaš ti ko ubi pa evo i ja tebe da ubijem” i na oči komisije ubije Stojana. Po naredbi komisije ovog su odmah zakopali, a šerif Gola Sablja stavljen je u zatvor tek 19 pr. m.

U polovini pr. m. priznalo je nekoliko ovd. bugaraških kuća Uniju. Iako je većina od njih bez ikakvog ugleda u ovdašnjem društvu ipak je događaj izazvao prilično razgovora u gradu; a g. Rostkovski se počeo njime življe interesovati tek posle moje primedbe da je događaj važan po svojem moralnom utisku, naročito dok on, sasvim prirodno, uveličan, bude saopšten u unutrašnjost vilajeta. Ovo osobito zbog toga što je pobuda Unijaćenju u tome što dotične porodice misle da će ih predstavnici latinskih država uspešnije braniti od turskog zuluma nego što je to imao činiti predstavnik Rusije.

*****

133

Konzulat Kraljevine Srbije — Bitolj Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije — Beograd

PP br. 505. 29. VII/11. VIII

Od desetinu dana na ovamo ceo bitoljski pašaluk i kosturska kaza služe poprištem najkrvavijim događajima koji treba da imaju uticaja ne samo na sudbinu ove, u svakom pogledu Carevine bedne, nego i onu svih balkanskih naroda, a kroz to i na grupisanje evropskih država.

*****

Kao još jedan dokaz u nizu tolikih drugih u kojoj meri se Grčka sprijateljila s Turskom pominjem da se posle jedne sultanove irade ovde od 15 pr. mes. po ulicama slobodno prodaju atinske novine. U njima ima uvek puno grdnje uopšte protiv Slovena a naročito protiv Bugara. Istorija se ponavlja. Napredovanjem Turaka nekada širio se i grčki uticaj; suzbijanjem Turaka i on se povlači. Osećajući zajednicu sudbine, Turci i Grci združuju se da svakako u bliskoj budućnosti zajedno iščeznu s Balkanskog Poluostrva.

-----

19. pr. m. uveče komite su ubili četvoricu ljudi koji su im kao turski špijuni činili velike pakosti u kosturskim selima Dobričanu, Tiholištu, Spatici i Crnovištu.

*****

Mitropoliti: ohridski, bitoljski (pelagonijski), lerinski i kosturski podneli su žalbe Patrijaršiji protivu nasilja, pljačkanja i zuluma svake vrste koje vrše turski vojnici, ali Patrijarh umesto da podnese Velikom Veziru ovu žalbu i da traži zaštitu za hrišćane, podneo je takrir, kojim se žali na nasilje komitetlija. Ovom ne treba nikakva komentara.

J. F. Hristić

*****

Generalni konzulat Kraljevine Srbije u Francuskoj — Pariz Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije — Beograd

Br. 8. 23. VIII/5. IX

Poverljivo

U mojoj depeši od 13. avgusta, koju sam Vam poslao posle moga sastanka sa g. Naviljom, izložio sam kako srpski papiri jako padaju i kako je važno dati što brži odgovor, ako se u opšte misli zaključivati ugovor s njegovom grupom.

Presa sva je po nas grozna u svakom pogledu. Ne samo da nas ne brani, nego sve najgore stvari citira, pa kad joj se dosadi otvorena grdnja, onda jezuitski propusti po koju liniju u „telegramima”, koja je često otrovnija nego li po koji uvodni članak.

Svi ljudi, s kojima sam u dodiru, pitaju me da li je zbilja tako hrđavo stanje u Srbiji, ili da se opet što ne sprema. Da ne govorim o pojedinim scenama, gde dolazi čovek u Poslanstvo i suzom u oku preklinje da mu se kaže, hoće li se platiti idući kupon, tvrdeći da ako se to desi neće imati da jede tako reći, a ako Srbija bankrotira mora se ubiti, jer je svu svoju ekonomiju uložio u naše papire. Nije ovo samo prolazna nevolja i neka se ne misli da ovaj pad papira neće ostaviti jačega traga u našoj finansijskoj povesnici.

*****

Poslanstvo Kraljevine Srbije u Velikoj Britaniji — London Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije — Beograd

Pov. br. 95. 23. VIII/5. IX

Pri svem tom, „Standard” ne može da prikrije izvesno osećanje sažaljenja prema „nesrećnoj zemlji koja je osuđena na večite trzavice, i ružne tradicije Obrenovićevog doma čini odgovornim što je narod u prestonici i većim gradovima aplodirao delo koje građani drugih zemalja, s višim pogledima na javni moral, osuđuju i ako su imali prava da se nadaju da će iz svega toga meteža proizaći kakva dobra i stalna uprava”. Isto tako, „Standard” nalazi olakšavajuće okolnosti i prema vladaocu „koji je istina pozvan da nosi krvlju poprskanu krunu, ali koji je mogao sebe da uveri, da to čini samo s toga što mu je suđeno da spase jedan narod. Ipak, Kralj je mogao sada uveriti se, da i u politici vladaju isti zakoni kao i u fizici i da iza svake akcije nastupa uvek reakcija. Svi oni koji poznaju prilike na Dunavu, nisu ni za jedan trenutak očekivali da će zamena jedne dinastije drugom ukloniti partijsko gloženje, koje je postalo mnogo gore u Srbiji od kako su im date na poklon ustavne slobode.” Međutim, završuje “Standard” svoj uvodni članak, iz koga sam Vam ja naveo samo ona mesta koja su mi se činila najvažnija i najpovoljnija za nas, „mnogima će izgledati kao znak milosrđa što se u Srbiji pojavljuje uzvik za kažnjenje ubica”.

Neprijateljsko raspoloženje Rumuna protiv Srba naročito se opaža u unutrašnjosti zemlje. Mnogi naši podanici — radenici — koji su u službi po selima i varošima Rumunije, žale mi se svakim danom, neki usmeno a neki i pismeno, kako ih stanovništvo rumunsko veoma uznemirava, maltretira; gazde ih otpuštaju iz službe, i uopšte se prema njima kao Srbima veoma rđavo ponašaju. Pa i same rumunske policijske vlasti ne izostaju u svome maltretiranju naših podanika.

U petak 29. o. m. popodne sazvala je ovdašnja univerzitetska omladina miting radi savetovanja šta se treba činiti da bi se njihov rumunski elemenat zaštitio u Makedoniji. Na mitingu su govorili osim studenata još i neki novinari i profesori, i u glavnom su svi zastupali gledište da je današnjem zlom stanju u Makedoniji uzrok bugarska agitacija, bugarske komite, „koji su gori nego i sami Turci”. Ispadi protiv Bugara i Bugarske bili su na mitingu veoma jaki. Osim ovoga napadnuto je i osuđeno veoma ciničko ponašanje Grka, „koji su se toliko već zaboravili da su postali i špijuni turski”. Miting je doneo rezoluciju da se pozove današnja vlada rumunska, da preduzme korake da se rumunski narod u Makedoniji uzme u zaštitu s jedne strane od tiranstva turskog a s druge strane od tiranstva bugarskog i špijunaže grčke. Po svršenom mitingu bilo je pokušano da se dođe do turskog Poslanstva, gde su hteli da prirede demonstraciju, ali je policija to sprečila.

Koliko sam mogao da opazim, ovdašnji politički krugovi nisu dobro raspoloženi prema Bugarima, a ovo se naročito vidi i po ovdašnjoj žurnalistici, koja uporedo, govoreći o svirepostima Turske u Makedoniji protivu rumunskog elementa, ujedno govori i o tiraniji makedonskih-bugarskih komiteta protivu hrišćanskog elementa, koji ne će da potpomaže njihove bugarske aspiracije. Na mitingu nije bilo govora o Srbima i radu našem u makedonskoj stvari.

Dr Dob. Arnautović

Original. AS, MID, PO, 1903, F-II, D-VII, I/6, pov. br. 1630.

*****

403

Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije — Beograd Generalnom Konzulatu Kraljevine Srbije — Skoplje

PP br. 5034. 26. XI/9. XII

Čim sam od našega otpravnika poslova u Petrogradu dobio odgovor da će ruska pomoć, na slučaj smrti Firmilijanove, zavisiti od ličnosti našega kandidata i od mišljenja g. Zinovjeva, ja sam odmah g. Simiću depešom dostavio da je dosad naš najozbiljniji kandidat arhimandrit Sava, a u drugom redu jerođakon Sevastijan. Kako je zbog stanja bolesti Firmilijanove, kriza svakog časa mogućna, preporučio sam g. Simiću da nastane svima silama kod g. Zinovjeva da se, na slučaj smrti Firmilijanove, obezbedi izbor Srbina mitropolita i onemogući prepad od strane Patrijaršije. Tom sam prilikom naročito naglasio potrebu da se utvrdi da je izborom Firmilijana za mitropolita skopaljske eparhije ovo pitanje načelno rešeno jednom za svagda u korist Srba, prema čemu bi pitanje o kandidatima po važnosti došlo u drugi red.

*****

490

Otpravnik poslova Aleksandar Jovičić — London Ministru Andri Nikoliću — Beograd

Lično i strogo poverljivo. 16/29. I

- 22. 1/4. II

Ovdašnje javno mnenje, na žalost, nije još promenilo svoje držanje prema Srbiji, a engleska vlada, kaže se, mora voditi o tome strogo računa. Tako mi je uvek odgovoreno, kad god sam imao prilike da govorim o tom s načelnikom Forin Ofisa ili šefovima odelenja: dokle god se oficiri koji su kompromitovani događajima od 29. maja prošle godine nalaze u neposrednoj okolini Njegovog Veličanstva Kralja Petra i na najvišim državnim položajima, dotle Velika Britanija neće stupiti u redovne odnose s nama. Naravno, svi moji razgovori o tome nisu nikada imali zvanični karakter, i lica s kojima sam govorio uvek su mi naglašavali, da su to samo njihova privatna mišljenja.

„Pri svem tom, oni vele, ne mogu da razumu, zašto, se nije povela istraga protivu zaverenika i ne samo da nisu kažnjeni oni za koje se zna da su izvršili sam zločin, nego oni baš izgleda da zauzimaju privilegovane položaje. Da ih se Kralj Petar ne boji", vele oni, „on ne bi smeo takvo stanje pustiti i to na suprot zahtevima cele Evrope, niti dopustiti da jedno takvo gnusno delo ostane nekažnjeno, nego da se pripisuje celoj srpskoj vojsci, ili celom narodu, ili čak, kako se zvanično tvrdi, da ga je zemlja preko svojih predstavnika s pohvalom odobrila i za svoga priznala".

Na moju primedbu, da baš s toga ja i ne mogu da razumem njihovo i ostalih Sila današnje držanje prema Srbiji, pošto su najpre akreditovali svoje poslanike kod Njegovog Veličanstva Kralja Petra i ovi stupili u odnose s Kraljevskom vladom, pa tek posle 6 meseci napuštaju iznenada srpsku prestonicu kad je Kralj Petar, svojim nemešanjem u politiku, najjasnije dao dokaza da želi vladati kao pravi ustavni vladalac i kad su zakonodavni i državni poslovi u Srbiji pošli pravilnim tokom; Ser Tomas mi je odgovorio “da su se dotične sile sigurno nadale da će Kralj i njegova vlada voditi računa o zadovoljenju evropskog javnog mnenja, uklanjanjem zaverenika sa vidnih položaja ili udaljenjem iz Dvora i Kabineta bar onih koji su aktivno učestvovali u žalosnim događajima prošle godine. Pomislite samo, da bi Kralj Eduard izložio svoga poslanika na Srpskom Dvoru da se rukuje ili da sedi pored jednoga kraljoubice", završio je Ser Tomas čisto pogruženim glasom. Uzalud sam ja pokušavao da ga uverim da se ni sada ne zna ka je baš ubio Kralja.....