Što se tiče Srbije dugo se smatralo, a i danas su takva mišljenja rasprostranjena, da ovde faši-zam nije imao dubljih preteča u prošlosti već da je u jednom rastrganom vremenu to postao pomodni trend iz "uvoza“. Još je opasnije gledište da je on bio minoma pojava u odnosu na fašizme iz okruženja. Da li će neki fašizam potamaniti više Ijudi ili manje, počiniti veće zločine ili manje to je samo stvar stvorene ili pružene mu prilike. To što je hrvatski fašizam počinio mnogo gore i obimnije zločine od srpskog tokom Dmgog svetskog rata posledica je položaja Srbije u sistemu „novog evropskog poretka“ osmišljenog u Berlinu i Rimu.
NDH je bila priznati saveznik Osovine i teoretski samostalni subjekt dok je Srbija bila pod neposrednom okupacijom a njena ,,vlada“ slaba i pod stalnim pritiskom okupatora. Da je Nedić sa Ljotićem mogao da vodi samostalniju politiku, da su im se pružile prilike da izvrše genocid nad nekim oni bi to bez sumnje učinili. To što nisu, nije posledica neke dobroćudnosti našeg fašizma u odnosu na njihov već prosto nedostatak prilike. Jedan pas je bio čvršće vezan lancem, a drugog je gospodar pustio sa lanca.
Nenad Ž. Petrović
